Историјат катедре за термотехнику, термоенергетику и процесну технику

Прва генерација студената Машинског одсека Техничког факултета у Нишу, уписана школске 1960/61. године, слушала је и полагала групу обавезних предмета: Термодинамика, Топлотне машине и уређаји (Парни котлови) и Мотори СУС, односно групу изборних предмета: Енергетски и погонски материјали, Процеси и операције хемијске индустрије и Машине и апарати процесне индустрије, који припадају научно-стручним областима Катедре за термотехнику, термоенергетику и процесну технику.

Школске 1966/67. године напуштена је степенаста настава и уписана прва генерација студената која је наставу слушала по новом наставном плану (петогодишње студије), који уводи благо усмеравање са три изборна предмета на три смера: железнички, производни и конструкцијски. Као обавезан предмет за све смерове уведен је предмет Топлотна постројења, а на конструкцијском смеру слушали су се изборни предмети: Мотори СУС II и Мерење и контрола (Струјно-техничка мерења). Исте године формирана је Катедра за термотехнику на Машинском одсеку Техничког факултета у Нишу, као и две лабораторије: Лабораторијаза термотехнику (у оквиру које је формирано одељење за моторе и моторна возила)и Лабораторија за испитивање горива, мазива и воде, које су добиле основне инструменте како за одржавање вежби тако и за истраживања. У тренутку формирања Катедру за термотехнику су чинила четири члана, два предавача: инг. Миодраг Русић - шеф Катедре и инг. Радомир Михајловић и два асистента: инг. Ненад Радојковић и инг. Љубица Ћојбашић.

Након прерастања Машинског одсека Техничког факултета у Машински факултет Универзитета у Нишу, 1971. године, на Катедри за термотехнику је формиранаЛабораторија за моторе и моторна возила. Чланови Катедре за термотехнику, 1974. године, били су: инг. Миодраг Русић, ванр. проф., мр Слободан Лаковић, доц., мр Ненад Радојковић, асист., Градимир Илић, асист. припр., Петар Радуловић, асист. припр. и Стеван Смиљанћ, асист. припр.

Статутом Машинског факултета из 1974. године усваја се нова организација катедри тако да Катедра за термотехнику и Катедра за хидраулику прерастају у Катедру за енергетику. Истовремено је усвојен нови наставни план и програм са шест смерова на петогодишњим студијама са по 6-7 усмеравајућих предмета. Један од смерова је Енергетски смер, са следећим предметима из области термотехнике, термоенергетике и процесне технике: Погонски материјали, Термодинамика, Мотори СУС I, Топлотна постројења, Парни котлови, Парне и топлотне турбине, Проветравање и климатизација, Струјно-техничка мерења и Мотори СУС II.

Од 1974. до 1988. године није било већих промена у наставном плану енергетског смера.

Шеф Катедре за енергетику од оснивања, до одласка у пензију 1988. године, био је               Проф. др Миодраг Русић. У овом периоду чланови Катедре за енергетику, који су реализовали програме предмета из области термотехнике, термоенергетике и процесне технике, постали су: Младен Стојиљковић, асист. припр. (1975. год.), Александар Стефановић, асист. припр. (1976. год.), Братислав Благојевић, асист. припр. (1976. год.), Велимир Стефановић, асист. припр. (1986. год.) и Гордана Стефановић, асист. припр. (1988. год.).

Развој нових научних дисциплина и кадровско јачање доводе до поделе Катедре за енергетику, 1988. године, на две катедре: Катедре за термоенергетику и Катедре за хидроенергетику. Први шеф Катедре за термоенергетику био је Проф. др Слободан Лаковић.

Исте године из енергетског смера настају четири образовна профила, од којих су три у оквиру Катедре за термоенергетику: Термоенергетика и термотехника, Процесно машинство и Мотори и моторна возила. Студенти су се опредељивали за образовни профил након треће године студија. За разлику од образовних профила Термоенергетика и термотехника и Процесно машинство, који су реализовани у периоду до 2004. године, за образовни профил Мотори и моторна возила није било заинтересованих студената. Поред заједничких обавезних предмета (Погонски материјали, Термодинамика, Топлотна постројења, Мотори СУС I, Техника хлађења и Техника мерења) водећи предмети на образовном профилу Термоенергетика и термотехника били су: Термодинамика II (Простирање топлоте и масе), Парни котлови, Грејање и топлификација, Топлотне турбомашине, Термоенергетска постројења и Проветравање и климатизација, а на образовном профилу Процесно машинство: Основи процесне технике, Хемијска термодинамика, Топлотни и дифузиони апарати, Индустријске пећи и сушаре, Механичке и хидромеханичке операције и Хидромеханика мешавина.

У овом периоду наставља се кадровско јачање Катедре: мр Драгољуб Живковић, асист. (1989. год.), Бранислав Стојановић, асист. припр. (1990. год.), Мића Вукић, асист. припр. (1990. год.), Иван Стојановић, асист. припр. (1992. год.), Дејан Митровић, сарадник (1994. год.), Јелена Јаневски, сарадник (1994. год.), Бобан Николић, сарадник (1994. год.), Милан Милошевић, сарадник (1994. год.; настрадао у саобраћајној несрећи), Горан Вучковић, сарадник (1997. год.), Мирјана Лаковић, асист. припр. (2000. год.), Предраг Живковић, истраж. припр. (2001. год.), Драган Куштримовић, истраж. припр. (2001. год.), Мирко Стојиљковић, истраж. припр. (2005. год.) и Марко Игњатовић, истраж. припр. (2005. год.).

Крајем прошлог века, министри образовања двадесет девет европских земаља, потписивањем Болоњске декларације, отпочели су процес реформе својих универзитетау циљу стварања европског простора високог образовања. Прихватањем Болоњске декларације у Србији је уследила реформа високог образовања. У наставне планове Машинског факултета у Нишу уводе се образовни профили са једним или више смерова. Уводе се трогодишње, четворогодишње и петогодишње студије. Школске 2004/05. године Катедре за Термоенергетику и Хидроенерегтику формирају образовни профил Енергетика и процесна техника са четири смера: Енергетика, Термотехника и термоенергетика, Хидроенергетика и Процесна техника. Основна карактеристика уведених смерова је велики број изборних предмета са ранијих последипломских-магистарских студија из појединих ужих научних области енергетике и процесне технике. По овом наставном плану и програму студирале су, на петогодишњим студијама, три генерације студената на Енергетском смеру. Шеф Катедре за Термоенергетику у периоду 2001.- 2005. год., био је Проф. др Градимир Илић. По замисли чланова Катедре за Хидроенергетику и Термоенергетику те студије су требале бити мастер студије.

Према Статуту Машинског факултета из 2006. године Катедра за термоенергетику прераста у Катедру за термотехнику, термоенергетику и процесну технику, а шеф Катедре у том периоду био је Проф. др Ненад Радојковић. Сагласно Закону о Високом образовању из 2006. године, који у потпуности имплементира Болоњску декларацију коју је наша земља потписала 2003. године, на Машинском факултету у Нишу отпочеле су припреме за увођење и акредитацију тростепених академских студија: основних, дипломских и докторских студија. Школске 2007/08. године уписана је прва генерација студената на основним академским студијама у трогодишњем трајању. Наставници и сарадници са Катедре за термотехнику, термоенергетику и процесну технику ангажовани су за реализацију обавезних предмета: Примењена термодинамика и механика флуида, Топлотна постројења и Струјно-техничка мерења и групе изборних предмета: Основе грејне технике, Основе процесне технике, Основе гасне технике, Заштита животне средине и одрживи развој, Основе технике хлађења, Топлотне операције и апарати, Обновљиви извори енергије, Цевни водови, Механичке и хидромеханичке операције, Термоенергетска постројења, Сушаре и Одабрана поглавља из области енергетике и процесне технике на усмерењу Енергетика и процесна техника.

Шеф Катедре у периоду од 2007.- 2010. год., био је Проф. др Драгољуб Живковић.

Школске 2007/08. године уписана је прва генерација студената на докторским академским студијама у трогодишњем трајању на Студијском програму Енергетика и процесна техника. У фази акредитације докторских академских студија 2008. године, студијски програми докторских студија чија реализација је отпочела 2007. године прерасли су у Студијски програм Машинско инжењерство. У оквиру овог студијског програма чланови Катедре за термотехнику, термоенергетику и процесну техникуреализују програме предмета из уже научне области Енергетика и процесна техника.

Шеф Катедре од 2010. године је Проф. др Мића Вукић.

Школске 2010/11. године уписана је прва генерација студената на акредитованом академском студијском програму Машинско инжењерство дипломских (мастер) студија у двогодишњем трајању, који се реализује у оквиру пет модула. Један од модула, који су креирале и који реализују две катедре Машинског факултета Универзитета у Нишу: Катедра за термотехнику, термоенергетику и процесну технику и Катедра за хидроенергетику, је модул Енергетика и процесна техника. Наставници и сарадници са Катедре за термотехнику, термоенергетику и процесну технику ангажовани су за реализацију обавезних предмета модула: Простирање топлоте и масеи Нумеричке симулације у енергетиции процесној техниции групе изборних предмета: Климатизација и проветравање, Хемијски и биохемијски реактори, Топлотне турбомашине, Техника пречишћавања, Парни котлови, Управљање чврстим отпадом, Расхладни уређаји, Индустријске пећи, Термодинамичке основе мотора са унутрашњим сагоревањем, Конструисање процесних апарата и уређаја, Даљинско грејање, Хидромеханика мешавина, Термоелектране, Дифузионе операције и апарати, Когенерација, Заштита ваздуха код термоенергетских и процесних постројења, Енергетска ефикасност и заштита животне срединеи Третман отпадних вода.

Школске 2012/13. године уписана је прва генерација студената на акредитованом академском студијском програму Инжењерски менаџмент на четворогодишњим основним академским студијама. Наставници и сарадници са Катедре за термотехнику, термоенергетику и процесну технику ангажовани су за реализацију обавезних предметастудијског програма: Техничка физика, Савременни технички системи и Моделирање инжењерских система и групе изборних предмета: Енергетика, Енергетски менаџмент и Системи управљања заштитом животне средине.

Исте школске године уписана је и прва генерација студената на једногодишњим мастер академским студијама на студијском програму Инжењерски менаџмент. У оквиру овог студијског програма један од модула, који су креирале и који реализују две катедре Машинског факултета Универзитета у Нишу: Катедра за термотехнику, термоенергетику и процесну технику и Катедра за хидроенергетику, је модул Енергетски менаџмент.Наставници и сарадници са Катедре за термотехнику, термоенергетику и процесну технику ангажовани су за реализацију обавезних предмета модула: Савремене енергетске технологије, Обновљиви извори енергијеиСистеми за мерење, надзор и управљање, односно  изборних предмета модула: Енергетски менаџмент у индустрији, Енергетски менаџмент у општинама и градовима, Енергетски менаџмент у зградама и Менаџмент у екологији.

Од школске 2014/15. године отпочело се са реализацијом четворогодишњих основних академских студија на студијском програму Машинско инжењерство. Истовремено, модули који су реализовани на мастер академским студијама у оквиру студијског програма Машинско инжењерство су прерасли, и акредитовани, као студијски програми. Катедра за термотехнику, термоенергетику и процесну технику и Катедра за хидроенергетикуреализоваће, од школске 2015/16. године, једногодишњи мастер студијски програм Енергетика и процесна техника.

Уважени наставници и сарадници који су радни век провели на Катедри за термотехнику, термоенергетику и процесну технику, данас у пензији су:Проф. др Љубица Ћојбашић, Проф. др Слободан Лаковић, Проф. др Ненад Радојковић, мр Петар Радуловић и мр Стеван Смиљанић. Нажалост, по одласку у пензију преминуо је Проф. др Миодраг Русић, а непосредно пре одласка у пензију преминуо је Проф. др Радомир Михајловић, који су 1966/67. године, са тада младим асистентима инг. Ненадом Радојковићем и инг. Љубицом Ћојбашић, поставили темеље развоја Катедре за термотехнику, термоенергетику и процесну технику. Крајем 2011. године преминуо је Проф. др Александар Стефановић који је цео свој радни век, од 1976. године, посветио изучавању мотора са унутрашњим сагоревањем, односно истраживању алтернативних горива за моторе са унутрашњим сагоревањем.

Развој Катедре за термотехнику, термоенергетику и процесну технику, у претходном периоду, помогли су уважени професори са сродних катедри Машинских факултета у Србији.

Најзначајније публикације чланова Катедре су:

  • Градимир Илић, Мића Вукић, Ненад Радојковић, Предраг Живковић, Иван Стојановић, Термодинамика II- Основе простирања топлоте и материје, Машински факултет у Нишу, 2014.
  • Бранислав Стојановић, Јелена Јаневски, Обновљиви извори енергије - Соларна енергија, Машински факултет у Нишу, 2014.
  • Слободан В. Лаковић, Младен М. Стојиљковић, Мирјана С. Лаковић:Збирка задатака из Топлотних постројења - Централно грејање (водено и ваздушно), Машински факултет у Нишу, 2012.
  • Слободан В. Лаковић, Младен М. Стојиљковић, Мирјана С. Лаковић, Збирка задатака из Топлотних постројења - Размењивачи топлоте, Машински факултет у Нишу, 2012.
  • Слободан В. Лаковић, Младен М. Стојиљковић, Мирјана С. Лаковић, Збирка задатака из Топлотних постројења - Влажно расхладни торњеви, Машински факултет у Нишу, 2012.
  • Велимир Стефановић, Грејање, топлификација и снабдевање гасом, Машински факултет у Нишу, 2011.
  • Љубица Ћојбашић, Гордана Стефановић, Мирко Стојиљковић, Збирка задатака из Техничких материјала – Погонске материје, Машински факултет у Нишу, 2010.
  • Александар Стефановић, Друмска возила – основи конструкције, Машински факултет у Нишу, 2010.
  • Бранислав Стојановић, Јелена Јаневски, Практикум из парних котлова, Машински факултет у Нишу, 2009.
  • Ненад Радојковић, Градимир Илић, Мића Вукић, Збирка задатака из термодинамике, ГрафикаГАЛЕБ, Ниш, 2007.
  • Александар Стефановић, Препоруке и смернице при уградњи уређаја за погон возила на компримовани природни и течни нафтни гас, Машински факултет, Ниш,
  • Драгољуб Живковић, Хидромеханика мешавина, Машински факултет у Нишу, 2003.
  • Александар Стефановић, Мотори са унутрасњим сагоревањем- историјат мотора, Машински факултет, Ниш,
  • Александар Стефановић, Дизел мотори са горивом на бази биљних уља, Машински факултет, Ниш,
  • Драгољуб Живковић, Живан Спасић, Дејан Митровић, Топлотне турбомашине - Збирка решених задатака, Студентски културни центар, Ниш, 1998.
  • Драгољуб Живковић, Драгица Миленковић, Шефик Бајмак, Топлотне турбомашине, Универзитет у Приштини, 1997.
  • Градимир Илић, Ненад Радојковић, Иван Стојановић, Термодинамика II -Простирање топлоте, Машински факултет у Нишу, 1996.
  • Александар Стефановић, Реља Аковић, Мотори са унутрасњим сагоревањем, Репетиторијум, Машински факултет Ниш и 14. октобар Крушевац, 1996.
  • Ружица Цветковић, Ненад Радојковић, Хемијско-инжењерска термодинамика (збирка), Универзитет у Нишу, 1996.
  • Љубица Чојбашић, Погонски матреријали - Индустријска вода, СКЦ Ниш, 1994.
  • Бојан Ђорђевић, Владимир Валент, Слободан Шербановић, Ненад Радојковић, Термодинамика и термотехника - приручник, Грађевинска књига, Београд, 1989.
  • Бојан Ђорђевић, Валент Владимир, Ненад Радојковић, Термодинамика и термотехника - приручник, Грађевинска књига, Београд, 1989.
  • Миодраг Русић, Петар Радуловић, Александар Стефановић, Прорачун и конструкција делова и склопова мотора са унутрасњим сагоревањем, Машински факултет, Ниш,
  • Бојан Ђорђевић, Владимир Валент, Ненад Радојковић, Збирка задатака из термодинамике и термотехнике, Технолошко-металуршки факултет, Београд, 1982.
  • Ненад Радојковић, Градимир Илић, Збирка испитних задатака из термодинамике и термотехнике, Машински факултет, Ниш, 1981.
  • Слободан Лаковић, Топлотна постројења, Универзитет у Нишу, 1975.
  • Миодраг Русић, Мотори са унутрашњим сагоревањем, Машински факултет, Ниш, 1970.