Од оснивања Техничког (1960. године), а потом Машинског факултета у Нишу (1971. године), наставу из групе премета Механике и Отпорности материјала изводилo је особље Катедрe за механику. У периоду од 1974. до 1985. године Катедра је обухватала наставу из Аутоматике и називала се Катедра за механику и аутоматику. Након издвајања групе за аутоматику 1985. године, Катедри је враћен назив под којим је и основана.
Предмети Катедре за механику дају фундаментална теоријска знања на којима су засноване скоро све области студија машинства. Они су категорисани као научно-стручни предмети и обавезни су за све студенте машинства. У основним академским студијама предмети Катедре су:
- Механика I – Статика - проучава свођење система сила и равнотежу крутих тела,
- Отпорност материјала - проучава напоне, деформације, чврстоћу и стабилност еластичних тела,
- Механика II – Кинематика - проучава кретање крутих тела не водећи рачуна о њиховој материјалности,
- Механика III – Динамика - проучава кретање материјалних објеката под дејством сила и
- Теорија осцилација- проучава осцилаторно кретање као једно од најважнијих кретања у техничкој пракси.
Последипломске студије из механике су први пут уведене 1970. године на иницијативу проф. Рашковића. Један од смерова на садашњим докторским студијама Машинског факултета у Нишу је Примењена механика.
Из области механике, изборни предмети докторских студија су:
- Аналитичка механика,
- Одабрана поглавља из теорије oсцилација,
- Теорија композитних структура,
- Теорија еластичости и механика лома,
- Инжењерски експеримент и апликативни софтвери у механици,
- Теорија плоча и љуски,
- Теорија нелинеарних осцилација,
- Осцилације и стабилност еластичних тела,
- Стохастички процеси у механичким системима,
- Осцилације и стабилност композитних плоча и љуски.