Историјат катедре за производно-информационе технологије

Катедра за производно-информационе технологије основана је 1966. године као Катедра за машинску обраду и машине алатке, а њен први шеф је био проф. др Предраг Поповић. Још на почетку рада афирмисала се у кругу одговарајућих катедри на Машинским факултетима у тадашњој Југославији као научно - истраживачка јединица која се претежно бави проблемима теорије и технологије обраде материјала деформисањем. Катедра је временом у већој мери проширила своју научну и истраживачку делатност, тако да данас покрива целу област производног машинства, али и области без којих се данас производња не може замислити - информационо-комуникационе технологи је и индустријски менаџмент.

На почетку рада, на Катедри је било само неколико наставника и сарадника у сталном радном односу. Са развојем Машинског факултета развијала се и Катедра и перманентно проширујући своју образовну, научну и истраживачку делатност. У првих неколико деценија рада Машинског факултета у Нишу тадашња Катедра за производно машинство је поседовала највећи научни и наставни потенцијал и представљала је окосницу развоја и напретка целог Факултета. Смер/профил ’’Производно машинство’’ уписивао је највећи број студената Машинског факултета. Тадашња Катедра за производно машинство је била пионир у многим активностима на Факултету. На овој катедри су отворене прве последипломске студије (1972/1973), публикован први часопис, реализован први научно-истраживачки пројекат (финансиран од стране ресорног Министарства за науку), организован први научно-стручни скуп итд.

 

Катедра је 1975. године почела са организовањем научно-стручних скупова и издавањем публикације "Средства и методе обраде деформисањем" (SIMOD). Одржано је девет научно-стручних скупова под називима "Осциловање обрадног система при обради материјала деформацијом и идентификација феномена који утичу на његове конструктивно-технолошке карактеристике", "Израда елемената методом дубоког извлачења", "Прерада лима извлачењем и оцена обрадивости лима", "Аутоматизација технолошких поступака", "Запреминско деформисање материјала", "Носеће структуре преса" и "Обрада материјала експлозијом". Машински факултет у Нишу, односно Катедра за производно машинство издала је три броја (3., 4. и 5.) југословенског часописа "Обрада деформисањем у машинству", који већ десетак година излази у Новом Саду на енглеском језику под називом "Journal for Technology of Plasticity". Дугогодишњи уредници научног часописа Facta Universitatis – Series: Mechanical Engineering били су чланови ове катедре (проф. др Предраг Поповић, проф. др Миодраг Стоиљковић). У заједници са савезима алатничара Београда и Ниша Катедра је 1980. год. организовала семинар под називом "Методе и алати за запреминско обликовање и ковање", а штампан је и приручник под истим називом у редакцији проф. др Предрага Поповића. У међувремену су одржани и други семинари, посебно из домена информационих технологија. Због свог значаја и обима треба поменути четири циклуса програма ’’PRISMA’’, за преквалификацију припадника Војске, који су одржани у периоду од 2005. год. до 2008. год., чији су носиоци били чланови Катедре за производно-информационе технологије и менаџмент.

Катедра је у протеклом периоду имала привилегију да три пута (1974., 1984. и 1998.) организује највећи национални скуп из области машинства под називом “Саветовање производног машинства Југославије”.

Катедра је такође 2011. године организовала ово саветовање, које је тада по први пут организовано као међународна конференција под називом34th International Conference on Production Engineering”.

У сарадњи са Савезом машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије одржана су три научно-стручна скупа ’’HIPNEF’’ (2002., 2004. и 2008.).

Катедра је од осамдесетих година прошлог века веома активно учествовала у организацији Општинског такмичења металских радника Ниша. Њени чланови су редовно учествовали у раду жирија Републичког такмичења металаца Србије (проф. др. Љ. Јанковић, проф. др. В. Маринковић, проф. др. Б. Ранчић и проф. др. П. Јанковић).

За изузетан допринос развоју производног машинства у бившој Југославији и Србији неколико наставника Катедре је добило највеће признање у нашој струци - Повељу и плакету ’’Проф. др Павле Станковић’’ (проф. др Предраг Поповић, проф. др Војислав Стоиљковић, проф. др Драган Домазет, проф. др Велибор Маринковић, проф. др Мирослав Трајановић.

Имајући у виду интензиван развој науке и технике последњих деценија, као и потребу да машински инжењери поседују проширена и интегрисања знања из многих области, Катедра уводи већи број нових предмета из области информационих технологија и менаџмента и 2004. године мења назив у Катедра за производно-информационе технологије и менаџмент. Такође, катедра међу првима у Србији уводи и предмете из области биомедицинског инжењеринга.

Чланови Катедре за производно-информационе технологије и менаџмент су били и данас јесу чланови организационих и/или научних одбора многобројних научно-стручних скупова и симпозијума. На многим од ових скупова у земљи и иностранству учествовали су са радовима.

 

Чланови Катедре су успешно реализовали велики број научно-истраживачких и иновационих пројеката, које финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, као и на десетине пројекта за потребе привреде. Последњих година запажено је учешће наставника и сарадника Катедре за производно-информационе технологије и менаџмент у изради већег броја међународних пројеката.

Професори са Катедре били су чланови многих Комисија за оцену и одбрану докторских дисертација и магистарских теза на другим факултетима у земљи и факултетима бивших југословенских република.

Катедра је један од оснивача Рачунарског центра Машинског факултета и први управник био је Проф. др Драган Домазет са тадашње Катедре за производно машинство.

Један од оснивача и дугогодишњи Шеф Катедре био је проф. др Предраг Поповић, а затим су на ту функцију бирани проф. др Александар Павловић, проф. др Војислав Стоиљковић, проф. др Велибор Маринковић, проф. др Драган Домазет, проф. др Мирослав Трајановић, проф. др Драгољуб Лазаревић (постављен као вршилац дужности) и проф. др Миодраг Манић, који је сада на тој функцији.

Од почетка рада тадашња Катедре за производно машинство је организовала наставу на профилу “Производно машинство”, а у периоду од 1972. год. до 2005. год. и постдипломске студије на профилу под истим називом. Студије на наведеном профилу обухватале су предмете заједничке наставе, предмете на смеровима (Технологија обраде резањем, Технологија обраде деформисањем, Рачунарски подржане производне технологије) и изборне предмете. Осим наведеног, чланови Катедре изводили су наставу и из неколико предмета општег курса за све студенте Машинског факултета (Машински материјали, Технологија машиноградње, Организација производње).

Тренутно Катедра организује наставу на следећим нивоима студија:

§  Основним академским студијама Машинског инжењерства,

§  Мастер академским студијама Машинског инжењерства студијски програм Производно-информационе технологије,

§  Мастер академским студијама Инжењерског менаџмента модул Индустријски менаџмент

§  Докторским студијама Машинског инжењерства, за ужу научну област  Информационе-производно технологије и индустријски менаџмент.

 

Наставници и сарадници у радном односу на Катедри, од оснивања Катедре,  до сада су: проф. др Предраг  Поповић, проф. др Александар Павловић, проф. др Светислав Зарић, доц. др Божидар Митић, проф. др Мирослав Павловић, проф. др Владимир Огњановић, проф. др Мирослав Дрезгић, проф. др Љубомир Јанковић, проф. др Душанка Вукићевић, проф. др Војислав Стоиљковић, проф. др Велибор Маринковић, проф. др Миодраг Стојиљковић, проф. др Мирослав Трајановић, проф. др Драгољуб Лазаревић, проф. др Драган Темељковски, проф. др Миодраг Манић, проф. др Бојан Ранчић, проф. др Мирослав Радовановић, проф. др Горан Раденковић, проф. др Пеђа Милосављевић, проф. др Саша Ранђеловић, проф. др Предраг Јанковић, проф. др Владислав Благојевић, доц. др Драган Мишић, доц. др  Милош Стојковић, доц. др Никола Коруновић, асист др Јелена Миловановић, асист. др Милан Здравковић, асист. Душан Петковић, асист. Никола Витковић, асист. Милан Трифуновић и лаборант Новица Јовановић и Горјан Ђурђановић.