Историјат катедре за друштвене науке

Катедра за друштвене науке је од оснивања била саставни део образовно-научне структуре и организационог система Машинског факултета.

Њено постојање и развој сведоче о благовремено схваћеној потреби сарадње природно-техничке и друштвено-хуманистичке интелигенције, насупрот лаичком мишљењу, по коме се инсистира на њиховом разликовању до међусобне искључивости (покаткад се, из недокучивих побуда, међу блоковима обеју интелигенција подгревају тензије и беспредметно сукобљавање, чак отворено зазирање, као да филозоф и социолог, економиста и правник, примера ради, немају баш ништа вредно да пренесу машинском и инжењеру електронике; зар социјални еколог може успешно делати без истраживачких увида биолога и инжењера заштите на раду).

Оно што је поодавно рутински чин свакодневице на Западу – стваралачки сусрет природно-техничке и друштвено-хуманистичке интелигенције – код нас је требало пажљиво култивисати. Том осетљивом и дуготрајном процесу Катедра је континуирано доприносила петоструким ангажовањем: а) најпре, преносећи студентима образовно-васпитне садржаје класичних дисциплина друштвено-хуманистичких наука, преко низа одговарајућих наставних предмета; б) затим, спроводећи истраживања и остваривајући пројекте у разноврсним научним пољима, који су имали додирне тачке и са техничко-технолошким комплексом; в) потом, сарађујући и размењујући сазнања и искуства са колегама са осталих „природно-техничких“ катедри; г) онда, издавајући бројне чланке, тематске зборнике радова, уџбенике и монографије националног значаја; и, д) најзад, деловањем у јавној сфери и утицањем на ширу друштвену свест.

До средине осамдесетих година 20. века, у периоду социјалистичког уређења и покушаја тзв. марксизације целокупног погледа на свет, па и друштвено-хуманистичких наука, студенти су слушали и полагали четири предмета: општу социологију са социологијом рада, политичку економију, политички систем СФРЈ и увод у марксизам. Истине ради, негована је јединствена социолошка мисао, допуњена социологијом усмереном на феномен рада, с обзиром на веома развијену привреду и околност да су се дипломирани машински инжењери превасходно у њој запошљавали и сусретали са проблемима руковођења и организације света рада; изучавана је класична полит-економија, заснована на научним анализама из Марксовог Капитала, које се и данас, у временима светске кризе, наново актуелизују; предаван је, уместо идеологизованог марксизма,  увод у марксистичку филозофију, тачније однос филозофије према здравом разуму, религији, уметности и науци, као што је излаган и систем политичког и друштвеног уређења земље, зацртан у Уставу и Програму Савеза комуниста Југославије.

У међувремену, до средине деведесетих – када је дошло до нагле демарксизације и распада државе – настојало се да се друштвено-хуманистичким образовањем, предметом економија и социологија рада, задржи упознавање студената са садржајима потребним за деловање у привреди и материјалној производњи и, предметом социологија са филозофијом науке, са елементима знања нужног за усавршавање на последипломским студијама и у изради доктората. Иза тога научна и наставна подручја економије и менаџмента прелазе у надлежност Катедре за производно машинство, а  уводе се социологија културе и морала и филозофија и социологија науке, што очигледно прати суштинске промене у  радном окружењу инжењера и пољима њиховог запошљавања. 

Од тада, посебно од прилагођавања тзв. болоњској декларацији и акредитације факултета, трајније су се усталила два предмета: на основним студијама – социологија културе и морала, на дипломским студијама – професионална етика инжењера. Инжењери данас раде у свим економским подручјима скопчаним са информатичким технологијама и услугама, пуно је отворених питања њиховог ангажовања – и не могу бити оно што би требало без широке културе и усвојене чврсте професионалне етике.

Катедра за друштвене науке, кренувши од амбициозне идеје да наставним предметима покрије све друштвено-хуманистичко образовање, завршила је правом мером, оном која одговара инжењерском послању у 21. веку. (Томе доприносе и садржаји изучавања страних језика – енглеског, немачког, руског и француског – прилагођено машинству, као и настава из физичке културе.)

 Наставници Катедре ангажовани у претходном периоду били су:

  • Звонко Бастић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • Милан Ковачевић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • Драгутин Бего, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • Бранко Атијас, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Драгољуб Симоновић, ред. проф. Економског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Ненад Милеуснић, ред. проф. Факултета организационих наука Универзитета у Београду,
  • Алекса Андрејевић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Данило Ж. Марковић, ред. проф. Економског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Љубиша Крстић, ред. проф. Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Сокол Петровић, професор Више техничке школе у Нишу,
  • др Бошко Прокић, ред. проф. Филозофског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Братислав Петровић, ред. проф. Природно-математичког факултета Универзитета у Београду,
  • Драган Ј. Ристић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Милорад Божић, ред. проф. Правног факултета Универзитета у Нишу,
  • Милojе Милојевић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Павић Обрадовић, доцент Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Хосана Вујадиновић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Милица Домазет, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Драгана Машовић, ред. проф. Филозофског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Владимир Огњановић, ред. проф. Машинског факултета Универзитета у Нишу,
  • др Милош Николић, виши предавач Медицинског факултета Универзитета у Нишу, и
  • мр Живојин Трајковић, наставник Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Катедра је преко својих чланова спровела низ научних истраживања, од којих се издвајају она непосредно везана за природу Машинског факултета, индивидуално-социјалну матрицу његових студената и докторирање на техничким факултетима Универзитета у Нишу. Остали су пројекти најчешће били повезани са преовлађујућим научним областима чланова – социологијом религије и ромологијом. На изборним курсевима из ромологије студенти су били укључени у непосредни истраживачки процес и дали запажене резултате који су објављени у научним часописима и засебној монографији Социологија ромског идентитета. Професори и асистенти су редовни учесници на тзв. основним пројектима које финансира Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије.

Наставници Катедре континуирано сарађују са колегама из природних и техничких дисциплина. Сарадња је нарочито успешна у организацији скупова и издавању зборника посвећених разматрању рада као људске судбине, филозофских темеља науке и професионалне етике инжењера. 

Укупна активност Катедре врхуни се у богатој издавачкој делатности, неспецифичној за наставнике и асистенте на тзв. нематичним предметима. Настава је покривена сопственим уџбеницима, практикумима и зборницима текстова; нека од наставних штива користе се и на факултетима других универзитета у земљи. Наставници су аутори монографија националног значаја, а поједине су биле и мали издавачки бестселери, међаши у одговарајућој области или пионирска дела у српској социологији, социологији религије и ромологији.

Све то, уз незанемарљив научно-истраживачки рејтинг и академски престиж, допринело је да наставници и сарадници са Катедре за друштвене науке заузимају цењена места на Универзитету у Нишу (уредници научних часописа, засебних библиотека и издавачке делатности, чланови стручних и етичких одбора) и у широј научној заједници (матични одбори Министарства науке, међуакадемијски одбори САНУ и акредитациони рецензенти). Они су и истакнути грађански активисти.

Катедра је увек држала на уму да племенито име интелектуалац не припада само креативним људима у области културе и уметности, друштвених и хуманистичких наука, већ да су и ствараоци у техничко-технолошком простору позвани да „живе за идеје“ учествујући у политичком, националном, етничком, расном, религијском и ином животу заједнице и залажући се за поштовање основних, универзалних права и слобода човека.