Катедра за друштвене науке је од оснивања била саставни део образовно-научне структуре и организационог система Машинског факултета у Нишу. Њено постојање и развој сведоче о благовремено схваћеној потреби сарадње природно-техничке и друштвено-хуманистичке интелигенције, насупрот лаичком мишљењу, по коме се инсистира на њиховом разликовању до међусобне искључивости.
Од самог почетка рада Машинског факултета, па до средине осамдесетих година 20. века, у периоду социјалистичког уређења и покушаја тзв. марксизације целокупног погледа на свет, па и друштвено-хуманистичких наука, студенти су слушали и полагали четири предмета: Општу социологију са социологијом рада, Политичку економију, Политички систем СФРЈ и Увод у марксизам. Истине ради, негована је јединствена социолошка мисао, допуњена социологијом усмереном на феномен рада, с обзиром на веома развијену привреду и околност да су се дипломирани машински инжењери превасходно у њој запошљавали и сусретали са проблемима руковођења и организације света рада; изучавана је класична полит-економија, заснована на научним анализама из Марксовог Капитала, које се и данас, у временима светске кризе, наново актуелизују; предаван је, уместо идеологизованог марксизма, увод у марксистичку филозофију, тачније однос филозофије према здравом разуму, религији, уметности и науци, као што је излаган и систем политичког и друштвеног уређења земље, зацртан у Уставу и Програму Савеза комуниста Југославије.
У међувремену, до средине деведесетих – када је дошло до нагле демарксизације и распада државе – настојало се да се друштвено-хуманистичким образовањем, предметом Економија и социологија рада, задржи упознавање студената са садржајима потребним за деловање у привреди и материјалној производњи и, предметом Социологија са филозофијом науке, са елементима знања нужног за усавршавање на последипломским студијама и у изради доктората. Иза тога научна и наставна подручја економије и менаџмента прелазе у надлежност Катедре за производно машинство, а уводе се Социологија културе и морала и Филозофија и социологија науке, што очигледно прати суштинске промене у радном окружењу инжењера и пољима њиховог запошљавања.
Од тада, посебно од прилагођавања тзв. болоњској декларацији и акредитације факултета, на основним студијама трајније су се усталила два предмета: Социологија културе и морала и Професионална етика инжењера. Тако је Катедра за друштвене науке, кренувши од амбициозне идеје да наставним предметима покрије све друштвено-хуманистичко образовање, завршила правом мером, оном која одговара инжењерском послању у 21. веку. Томе додатно доприносе и садржаји изучавања страних језика – енглеског, немачког, руског и француског – прилагођених машинском инжењерству и инжењерском менаџменту, као и настава из физичке културе.
Наставници Катедре ангажовани у претходном периоду били су:
- Звонко Бастић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- Милан Ковачевић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- Драгутин Бего, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- Бранко Атијас, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- др Драгољуб Симоновић, ред. проф. Економског факултета Универзитета у Нишу,
- др Ненад Милеуснић, ред. проф. Факултета организационих наука Универзитета у Београду,
- Алекса Андрејевић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- др Данило Ж. Марковић, ред. проф. Економског факултета Универзитета у Нишу,
- др Љубиша Крстић, ред. проф. Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- др Сокол Петровић, професор Више техничке школе у Нишу,
- др Бошко Прокић, ред. проф. Филозофског факултета Универзитета у Нишу,
- др Братислав Петровић, ред. проф. Природно-математичког факултета Универзитета у Београду,
- Драган Ј. Ристић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- др Милорад Божић, ред. проф. Правног факултета Универзитета у Нишу,
- Милojе Милојевић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- др Павић Обрадовић, доцент Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- др Хосана Вујадиновић, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- др Милица Домазет, предавач Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- др Драгана Машовић, ред. проф. Филозофског факултета Универзитета у Нишу,
- др Владимир Огњановић, ред. проф. Машинског факултета Универзитета у Нишу,
- др Милош Николић, виши предавач Медицинског факултета Универзитета у Нишу,
- мр Живојин Трајковић, наставник Филозофског факултета Универзитета у Нишу,
- др Јелена Лепојевић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Нишу,
- др Маја Стефановић, наставник Филозофског факултета Универзитета у Нишу и
- мр Богдан Ђуровић, асистент Машинског факултета Универзитета у Нишу.
Катедра је преко својих чланова спровела низ научних истраживања, од којих се издвајају она непосредно везана за природу Машинског факултета, индивидуално-социјалну матрицу његових студената и докторирање на техничким факултетима Универзитета у Нишу. Остали су пројекти најчешће били повезани са преовлађујућим научним областима чланова – социологијом религије и ромологијом. На изборним курсевима из ромологије студенти су били укључени у непосредни истраживачки процес и дали запажене резултате који су објављени у научним часописима и засебној монографији Социологија ромског идентитета. Професори и асистенти су редовни учесници на тзв. основним пројектима које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Наставници Катедре континуирано сарађују са колегама из природних и техничких дисциплина. Сарадња је нарочито успешна у организацији скупова и издавању зборника посвећених разматрању рада као људске судбине, филозофских темеља науке и професионалне етике инжењера.
Укупна активност Катедре врхуни се у богатој издавачкој делатности, неспецифичној за наставнике и сараднике на тзв. нематичним предметима. Настава је покривена сопственим уџбеницима, практикумима и зборницима текстова; нека од наставних штива користе се и на факултетима других универзитета у земљи. Наставници су аутори монографија националног значаја, а поједине су биле и мали издавачки бестселери, међаши у одговарајућој области или пионирска дела у српској социологији, социологији религије и ромологији.
Све то, уз незанемарљив научно-истраживачки рејтинг и академски престиж, допринело је да наставници и сарадници са Катедре за друштвене науке заузимају цењена места на Универзитету у Нишу (уредници научних часописа, засебних библиотека и издавачке делатности, чланови стручних и етичких одбора) и у широј научној заједници (матични одбори Министарства науке, међуакадемијски одбори САНУ и акредитациони рецензенти). Они су и истакнути грађански активисти.
Катедра је увек држала на уму да племенито име интелектуалац не припада само креативним људима у области културе и уметности, друштвених и хуманистичких наука, већ да су и ствараоци у техничко-технолошком простору позвани да „живе за идеје“ учествујући у политичком, националном, етничком, расном, религијском и ином животу заједнице и залажући се за поштовање основних, универзалних права и слобода човека.