Оснивањем Машинског одсека Техничког факултета у Нишу, 1960. године, створени су услови за почетак високошколске наставе из области машинства. Факултет је основан Законом о изменама и допунама Закона о универзитетима, који је усвојен од стране Народне скупштине 18. маја 1960. године.
На основу Уредбе Извршног већа НРС бр. 321. од 10. јуна 1960. године, Факултет је почео са радом 17. октобра 1960. године. Прве школске 1960/61. године уписано је 145 редовних и 332 ванредна студента машинства, а настава се изводила у згради Техничке шкole. За практичну наставу су коришћене лабораторије у Фабрици машина и железничких возила "Станко Пауновић", у фабрици пумпи "Јастребац", као и школске радионице Индустријске шкole и радионице Техничке шкole у Нишу. У првој школској години Машински одсек је имао само два наставника и три сарадника у сталном радном односу.
Крајем 1962. године изграђен је лабораторијски блок нове зграде, али су просторије за лабораторије те 1962/63. школске године привремено адаптиране у слушаонице за предавања и вежбања.
Од школске 1964/65. године настава се одвија у новој згради Техничког факултета, а сарадњом са Машинском и Електронском индустријом оспособљен је већи број лабораторија.
Школске 1965/66. године су на Машинском одсеку формирани смерови који се оријентишу на транспортне машине, железничка возила, дизалице и хидрауличне масине.
Школске 1966/67. године напуштена је степенаста настава и уписана прва генерација студената која је наставу слушала по новом наставном плану који уводи благо усмеравање са три изборна предмета на три смера (железнички, производни и конструкцијски). Поред Катедри за математику и физику, заједничких за сва три одсека, у оквиру Машинског одсека радиле су:
· Катедра за конструисање машинских елемената и машина која је обухватала предмете: Машински елементи, Машинске конструкције, Нацртна геометрија, Техничко цртање, Челичне конструкције и дизалице и Железничка возила и
· Катедра за обраду материјала и машине алатке која је обухватала предмете: Машинска обрада и машине алатке, Машине алатке, Машинска обрада ИИ, Конструкција прибора и алата, Технолошки поступци и контрола и Технологија материјала.
· Исте године су уз помоћ МИН-а оспособљене лабораторије за хемијско, механичко, радиографско и механографско испитивање, а лабораторије за термотехнику и за испитивање горива, мазива и воде добиле основни инструментариј како за одржавање вежби тако и за истраживање.
Старешине Машинског одсека били су професори Вукадин Крстић, Павле Дражић, Стојадин Стојичић и Јуриј Коробов.
Одлуком Савета Техничког факултета од 2.2.1971. г, потврђеном од стране Скупштине СР Србије 14.6.1971. г, и усвајањем првог Статута 1972. г. Машински одсек прераста у Машински факултет Универзитета у Нишу. Факултет добија чвршћу и одређенију организациону структуру, почев од органа управљања, Савета у ширем и ужем саставу, Наставно-научног већа, комисија, катедри, Института и сл. У тренутку оснивања Факултет је имао 19 наставника и 16 сарадника у сталном радном односу, од којих 3 доктора наука и 4 са магистратуром. Формирано је 11 катедри:
· Катедра за физику,
· Катедра за математику,
· Катедра за механику,
· Катедра за машинске конструкције,
· Катедра за хидраулику,
· Катедра за термотехнику,
· Катедра за производно машинство,
· Катедра за аутоматику,
· Катедра за материјале,
· Катедра за транспортно машинство,
· Катедра за механику машина.
Новим Статутом Машинског факултета од 1974. г. усвојен је нови наставни план и програм. Уводи се настава за стицање висе спреме - машинског инжењера. Усваја се нова организација катедри (мањи број катедри с вецим бројем људи) и Института за машинство. Формирано је шест катедри:
· Катедра за природно-математичке науке,
· Катедра за енергетику,
· Катедра за машинске конструкције,
· Катедра за производно машинство,
· Катедра за механику и аутоматику,
· Катедра за друштвене науке.
Наставним планом било је предвиђено шест смерова на петогодишњим:
· смер производног машинства,
· смер железничког машинства
· смер транспортног машинства
· енергетски смер
· смер аутоматског управљања
· смер прецизног машинства
са по 6-7 усмеравајућих предмета, и пет смерова на двогодишњим студијама:
· припремно-производни,
· производни смер,
· конструкцијски смер,
· експлоатацијски смер,
· моторизацијски смер,
са по 5 усмеравајућих предмета. Опредељивање студената за смерове било је слободно.
Новим Статутом од 1978. г. било је предвиђено усмеравање студената обзиром на потребе привреде (на бази консултација које су вођене са свим привредним организацијама региона) и чињеницу да је потребно обезбeditи стабилан развој смерова.
Корени машинских наука у Нишу
Када је 1889. године основана Дирекција српских државних железница, у њеном саставу је оформљено и ВИИИ машинско одељење, са два одсека: одсеком за вучу и радионичким одсеком у Нишу. У њеном саставу било је само неколико инжењера. То су били српски инжењери, који су већином, у време изградње првих пруга у Србији, завршили студије у иностранству, најчешће у Немачкој. Шеф радионичког одсека био је Владимир Марковић, који је студирао технику у Паризу . Уместо њега, почетком 1890. године, ангажован је, по посебном уговору, Фердинанд Тригалес који је дуго остао на полозају шефа нишке радионице.
На инсистирање руководећег кадра нишке радионице, пре свега њеног тадашњег шефа инжењера Милоша Кикића, набављене су 1907. тешке локомотиве серије 21 - 24, каквих до тада није било у нашем возном парку. Те локомотиве су набављене са већ застарелим пљоснатим разводницима, јер је постојала бојазан да огледала клупних разводника неће моћи квалитетно да се одржавају у Нишу. Томе је допринела и тренутна политичка ситуација. Предосећало се да се спрема рат са Турском, па је предност дата провереним техничким решењима. У то време су у одсеку за вучу и радионичком одсеку почели да раде и инжењери: Миладин Ђорђевић, Самуило Зунана, Боривоје Поповић, Милан К. Гребенаровић, Милош К. Гребенаровић, Владимир С. Марковић, Јован Т. Николић, Милојко Требињац, Виктор Бајмел, Боривоје Ђуричић, Борислав Пајевић, Михајло Лучић, Јован З. Николић и Радиша Николић. Примећује се тежња да инжењери одсека за вучу проведу неко време на раду у нишкој радионици или у некој од ложионица, где су имали прилике да стекну неопходна практична знања.