Од оснивања Teхничкoг фaкултeтa у Нишу (1960), формално постоји Кaтeдрa зa кoнструисaњe мaшинских eлeмeнaтa и мaшинa, aли она ниje мoглa дa рaди и функциoнишe као самостална јединица машинског одсека збoг мaлoг брoja наставника и сарадника из области. Први нaстaвник из прeдмeтa кojи припaдajу oвoj oблaсти биo je Пaвлe Дрaжић, дипл. инж. мaш. Он је je 1961. гoдинe изaбрaн зa вишeг прeдaвaчa зa прeдмeтe Teхничкo цртaњe и Maшинскe кoнструкциje. Истe 1961. гoдинe, Вукaдин Крстић дипл. инж. мaш. изaбрaн je зa прeдaвaчa зa прeдмeт Maшински eлeмeнти.

Почетком 1962. године почела је изградња нове зграде Техничког факултета у Нишу (данас је то заједничка зграда Машинског и Грађевинско-архитектонског факултета). Исте године је завршен лабораторијски блок (данас су то старе лабораторије Машинског, Грађевинско-архитектонског и Електронског факултета), па је настава у летњем семестру школске 1962/1963 године одржана у лабораторијама које су привремено адаптиране у слушаонице.

Средином 1964. године, завршена је нова зграда Техничког факултета у Нишу и од 01.10.1964. настава се у потпуности одржава у новој згради, док се лабораторијске вежбе и практична настава одржавају делом у новоизграђеним лабораторијама, а делом у погонима Машинске индустрије Ниш. Тада је формирана и делимично опремљена Лабораторија Л15 – Лабораторија за машинске елементе.

Одлуком Народне скупштине, 15.06.1965. формира се Универзитет у Нишу и Технички факултет у Нишу постаје део Универзитета у Нишу. У тренутку формирања Универзитета у Нишу, Кaтeдрa зa кoнструисaњe мaшинских eлeмeнaтa и мaшинa обухвата предмете на машинском одсеку: Техничко цртање, Нацртна геометрија, Машински елементи, Машинске конструкције, Челичне конструкције, Транспортне машине и дизалице, Железничка возила и Конструкција вагона.

У школској 1965/1966, сагласно наведеним предметима, дефинисани су смерови транспортне машине, дизалице и железничка возила. Новим планом и програмом укинуто је степенасто образовање (од школске 1966/1967).

Током 1966 и 1967, уз помоћ Машинске индустрије Ниш, формиране су и опремљене лабораторије за заваривање (Лабораторија Л13), хемијско, механичко, радиографско и механографско испитивање.

Електронски одсек Техничког факултета у Нишу се 1968. године осамосталио и постао Електронски факултет Универзитета у Нишу, тако да су Технички факултет Универзитета у Нишу чинили машински, архитектонски и грађевински одсек. Одлуком Савета Техничког факултета у Нишу од 02.02.1971, машински, архитектонски и грађевински одсеци Техничког факултета у Нишу се осамостаљују. Самим тим, Технички факултет у Нишу престаје да постоји, а настају Машински и Грађевинско-архитектонски факултети Универзитета у Нишу. Усвојен је први Статут Машинског факултета у Нишу, формирани су Деканат, Савет, Наставно-научно веће, Институт и 11 Катедри.

Једна од новоформираних катедри је Катедра за машинске конструкције.

Статут Машинског факултета је поново промењен 1973/1974. године, усвојен је нови план и програм наставе и број катедри је смањен на 6 (са циљем укрупњавања катедри). Тада је дошло до спајања Катедре за машинске конструкције, Катедре за механику машина и Катедре за транспортно машинство, а новонастала катедра је названа – Катедра за машинске конструкције. Чланови Катедре за машинске конструкције држали су наставу на следећим заједничким предмети: Техничко цртање, Машински елементи, Машинске конструкције, Транспортни уређаји и Металне конструкције. Катедра за машинске конструкције спроводила je су наставу на предметима три смера: Транспортно машинство (Транспортни уређаји прекидног транспорта; Транспортни уређаји непрекидног транспорта; Грађевинске и рударске машине; Мотори СУС; Моторна возила; Фабричка постројења), Прецизно машинство (Техничка оптика; Мерна техника; Елементи прецизне механике; Примењена електроника; Производња елемената и система; Конструкција апарата и уређаја; Техника и апарати информација) и Железничко машинство (Теорија вуче; Локомотиве; Вагони; Кочнице, Производња и ремонт железничких возила, Експлоатација и одржавање железничких возила, Железничка машинска постројења).

Променом наставног плана 1987. године, издваја се група наставника са Катедре за машинске конструкције и формира Катедру за прецизно машинство. Катедра за машинске конструкције надаље спроводи наставу на два профила: Машинске конструкције и механизација и Железничко машинство.

Променом наставног програма 2000. године, Катедра за машинске конструкције уводи општи профил: Машинске конструкције и механизација, са три смера: Опште машинске конструкције, Транспортна техника и Железничко машинство.

На иницијативу групе наставника и сарадника са Катедре за машинске конструкције, крајем 2002. настаје Катедра за транспортну технику и логистику. Катедра за машинске конструкције наставља образовање студената на општем профилу: Машинске конструкције и механизација, са два смера: Опште машинске конструкције и Железничко машинство.

Током 2004. године, на катедри су дефинисана два профила: Машинске конструкције и саобраћајно Машинство (у заједничкој реализацији са Катедром за транспортну технику и логистику).

Током 2007. године, Катедра за машинске конструкције мења свој назив у Машинске конструкције, развој и инжењеринг, на истоименом профилу.

Шефови катедре били су:

Катедра за машинске конструкције

Проф. др Стојадин Стојичић (1965-1973)

Проф. др Милан Недељковић (1973-1987)

Проф. др Радић Мијајловић (1987-2001)

Проф. др Александар Вулић (2001-2003)

Проф. др Војислав Милтеновић (2003-2005)

Проф. др Властимир Ђокић (2005-2007)

Катедра за машинске конструкције, развој и инжењеринг

Проф. др Војислав Милтеновић (2007-2012)

Проф. др Душан Стаменковић (2012-2016)

Проф. др Драган Милчић (2016-2019)

Проф. др Бобан Анђелковић (2019-2022)

Проф. др Јелена Стефановић Мариновић (2022-2025)

Проф. др Мирослав М. Мијајловић (2025-).